Da živimo u državi nasilnika nam je odavno poznato.

Da živimo u državi gde su u manjini oni koji žele da pomere to stanje ka boljem i slobodnijem društvu, i to nam je poznato. Nasilje je sveprisutno i vidimo da je rasprostranjeno po svim nivoima društva. Nema generacije koja ne trpi neki vid nasilja. Upravo zbog toga postoje ljudi koji se bore da urede sistem. Često ti ljudi budu motivisani tugom i bolom koju su doživeli u bliskom krugu. Ti ljudi donesu odluku da promenu zakone da niko drugi ne bi prošao kroz istu patnju kroz koju su oni prošli. Uspeju u tome. Zakoni se usvoje. Ali njihova primena nije baš uvek onakva kakva bi trebala da bude. Često se ni ne primenjuju.

Poslednjih dana pratimo po medijima i slučaje pedofilije. Opet, stradaju deca. Opet patnja. Država ima rešenje za takve slučajeve, ali ga veoma retko primenjuje ili skoro nikad. Rešenje je "Marijin zakon". Mada od njegovog usvajanja pa do danas, "Marijin zakon" nije počeo u potpunosti da se primenjuje. Jedna od stavki ovog zakona je i javni registar pedofila. Takvog registra nema. Zašto? Zašto država štiti pedofile? Zašto država neće da poštuje zakon koji je usvojen? Zašto?

To pitanje zajedno sa ostalim pitanjima gde je "Aleksin Zakon", gde je pravda za Vukašina, gde je zakon "Roditelj-negovatelj", će biti postavljeno u povorci tišine u nedelju 28. avgusta na trgu Slobode u 17:45!

I naravno pošaljite sms 169 na 3030 za našu Teodoru Milić!