Trg Slobode u Novom Sadu je još jednom bio mesto gde se dočekuju pobednici. Ovoga puta je to bila Teodora Milić. Devojka koja je svoju bitku za život dobila zahvaljujući složenoj operaciji i tretmanu matičnim ćelijama. Posle borbe duže od godinu dana, okupljeni novosađani su je danas ponovo videli nasmejanu i pozdravili je gromoglasnim aplauzom.
Ta pobeda je pobeda i svih građana Novog Sada, Vojvodine i Srbije koji su na neki način pomogli donacijama ili SMS porukama, da se Teodora što pre nađe na lečenju u Nemačkoj.
Doček na trgu Slobode su organizovali njeni prijatelji, poznanici i neformalna grupa građana "2 minuta Tišine!", dok su se skupu priključili i prolaznici da pozdrave Teodoru Milić.
Dragoljub Selaković je ispred "2 minuta Tišine!" pozdravio okupljene i prigodnim tekstom Dušana Radivojevića, jednog od osnivača ove neformalne grupe, pozdravio Teodoru.

Foto: Snežana Rusović

"Teodora je postala ne svetlo, nego buktinja u gustoj tami. Jedan od onih pobednika koji se dočekuju na trgovima glavnih gradova.
Simbol nade.
I eto, zato smo mi danas tu. Novi Sad dočekuje svog pobednika, ovde na trgu Slobode kako mu to i dolikuje.
Novi Sad ima razloga da slavi.
Veliko hvala jednoj devojčici za to." - zaključio je Selaković.
Nakon obraćanja, Milovan Jovanović, jedan od organizatora, dodelio je Teodori pobedničku medalju, kako i dolikuje pobednicima i herojima. U nastavku, Teodori je Borislav Bućan, učesnik Beogradskog ultramaratona i inicijator akcije "Kilometar za Teodoru" uručio svoju medalju sa ultramaratona, nakon čega su joj učesnici drugih akcija uručili poklone kao svojevrsne vidove pažnje i uspomene na ovu borbu za Teodorin osmeh.
Teodorina pobeda je dokaz da u državi Srbiji još uvek postoji empatija, sloga i zajedništvo kad je nečiji život u pitanju. Građani koji su učestvovali u akcijama, aukcijama, turnirima, trkama, pešačenjima za Teodoru, su pokazali i dokazali da je nama svima stalo do naše dece.

Ovo je priča o svima nama.
O svima nama iz prostog razloga, jer smo svi mi nečija deca.
Znam da sada svi očekujete od mene još jednu tešku životnu priču, nakon koje ćete po ko zna koji put zanemeti,
sa knedlom u grlu.
U pravu ste, ovo je baš takva priča...A i nije.
Ovo je priča o detetu koje je postalo svojevrsni simbol borbe u ovom regionu.
U tom trenutku, šesnaestogodišnja devojčica čiji se ceo koncept života srušio u trenutku.
Onog trenutka kada joj je dijagnostikovan redak oblik Leukemije.
Nije još ni zakoračila u život a morala je da se suoči sa tim, da joj predstoji ona najteža borba koju možete voditi.
Dete...Devojčica.
Naporima njene porodice i prijatelja, njena priča je na trenutak isplivala u moru sličnih.
Srećom, taj trenutak je bio dovoljan.
Upalila se šibica i krenuo je šumski požar!
Apeli za pomoć Teodori su polako preplavili društvene mreže.
Od tada, nismo dozvolili da njena priča padne u zaborav posle tri dana, kako to ovde obično biva.
Shvatili smo da je ovo borba, koju ne smemo dozvoliti da bude izgubljena.
Teodorin poraz jednostavno nije postojao kao opcija.
Šibica je zapaljena i buknuo je ceo region.
Za veoma kratko vreme, Balkan je znao ko je Teodora Milić.
Devojčica kojoj je predstojao dug period neizvesnosti, strepnje, bola.
Njen grad, Novi Sad je posle dužeg vremena opravdao onu titulu, Grad Heroj.
Strepeo je Novi Sad sa njom, kao što rekoh ne samo Novi Sad nego ceo region.
Najteže je bilo njoj samoj i najbližima ali smo svi mi koji smo na bilo koji način bili upleteni u borbu, strepeli sa njom.
Šesnaestogodišnja devojčica koja je na najgori mogući način postala simbol borbe za život.
Bilo je teških dana, bilo je i onih koji su bili toliko sumorni, da se ne mogu rečima opisati.
Mnogi od nas, koji su se saživeli sa njenom pričom su se uspavljivali i budili u suzama.
Zašto je toliko teška priča?
Zato što je bilo potrebno Teodori obezbediti novac za lečenje. dobro poznatom metodom.
SMS porukama i donacijama.
Metod koji je najčešći na ovom podneblju, metod koji je često neefikasan.
Manjak empatije i poverenja.
Što je dodatno otežavalo ama baš sve.
Kada na sve to dodate nivo našeg standarda, dobijate formulu za neuspeh.
Odjednom...Stigla je vest da će Teodora biti operisana.
Kako se ona osećala i kakav je to bio tobogan emocija, ne smem ni da pretpostavim.
Za mene su to bili užasno stresni dani, a ja Teodoru zapravo i ne poznajem.
Dan njene operacije je bio Dan Tišine.
Isčekivali smo vesti, ni ne pokušavajući da se bodrimo međusobno.
Nije imalo tu šta da se kaže.
Samo nespokoj i...ništa.
U jednom trenutku, ne znam ni sam koliko je vremena prošlo, zazvonio mi je telefon i obavešten sam da je Teodora budna.
Naravno, još uvek se ništa sa sigurnošću nije znalo ali su prve prognoze bile ohrabrujuće.
Simbol borbe odjednom se pretvorio u nešto mnogo veće.
Teodora je postala ne svetlo, nego buktinja u gustoj tami.
Jedan od onih pobednika koji se dočekuju na trgovima glavnih gradova.
Simbol nade.
I eto, zato smo mi danas tu.
Novi Sad dočekuje svog pobednika, ovde na Trgu Slobode kako mu to i dolikuje.
Novi Sad ima razloga da slavi.
Veliko hvala jednoj devojčici za to.
Tekst pisao Lestat Gianni
Tekst čitao Dragoljub Selaković
autor videa Snežana Rusović


Foto: Dragan Rusov

U sklopu današnjeg dočeka je bila i akcija "Svi za našu decu" gde se ponovo pomenuo sveprisutni problem vršnjačkog nasilja koje uzima sve više maha, a "Aleksin Zakon" koji je u Skupštini Srbije se još uvek ne usvaja.
Neformalna grupa građana "2 minuta Tišine!" će, kao i svake nedelje tako i sledeće, nastaviti akcije za podizanje svesti i ukazivanje na prave probleme našeg društva.

"2 minuta Tišine!"